Ономадне, у петак у подне
Мостарлије абдест узимале
и пред њима беже Бакир-беже.
Говоре му младе Мостарлије:
— Бакир беже, од Мостара главо! 5
Све ти знадеш шта је у Мостару,
ал’ не знадеш шта је у твом двору.
У двору ти Алема робиња,
љуби ти је сине Данијане.
Жа то теби и љубовца знаде! 10
Оде беже бијеломе двору,
бије љубу да му бол болује,
Данијана гони из Мостара,
а Алему метну на телала.
Телал виче три бијела дана, 15
ко ће узет Алему робињу,
ал’ Алема муштерије нема.
Проговара Алема робиња:
— Бакир-беже, од Мостара главо!
Узми ћитаб из нова долафа 20
па ти види што ти ћитаб каже:
— Ко би двоје раставио драго,
он би двије оборио ћабе!
Ко би двоје саставио драго,
четири би поновио ћабе! 25
Оде беже двору бијеломе,
узе ћитаб из нова долафа.
Кад он видје што му ћитаб каже,
он Алему диже са телала,
Данијана врну ка Мостару 30
и вјенча је њему за љубовцу.
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 757.
