Ситно везла Хасан-агиница,
Конце суче Заовичић Омо,
Јошт да вели Заовичић Омо:
"Дајинице, Хасан-агинице!
"Кад те љуби мој мио дајиџа, 5
"Стоји л' шкрипа дибе и кадифе?
"Стоји л' звека бисер' и дуката?"
Кад то чула Хасан-агиница,
Ђерђевом је о тле ударила,
Па побјеже уз бијелу кулу, 10
А за њоме Омо пристајаше:
"Поврати се, моја дајинице!"
Не шће му се повратити млада,
Већ отиде кули у одају,
Те говори аги Хасан-аги: 15
"Хасан-ага, мили господаре!
"Јали смакни сестрића Омера,
"Ал' ћу бјежат' у род у матере,
"Или ћу се млада објесити."
Жао аги сестрића Омера: 20
"Како ћу га јадан прегорјети?
"И каквом га муком уморити?«
Вели њему Хасан-агиница:
"Ласно ти је њега погубити:
"Поведи га у лов у планину, 25
"Не дај њему носити оружја,
"Остави га у тијесну кланцу,
"Па наћерај срне и кошуте
"И онога горскога арслана,
"Арслан хоће њега прождријети." 30
Кад то чуо ага Хасан ага,
Он одведе Ома у планину,
Не да њему носити оружја,
Остави га у страшиву кланцу.
Те наћера срне и кошуте 35
И онога горскога арслана.
Напануо арслан на Омера,
Не може се обранит' Омере,
Но се брани срмали јаглуком,
Што му га је вјереница дала; 40
Па подвикну агу Хасан-агу:
"Мој дајиџа, ага Хасан-ага!
"Изиједе ме звијер арслане."
Ражали се аги Хасан-аги,
Трком трчи, да Омера брани, 45
К њему трчи дијете Омере,
Те му оте ноже од појаса,
Па удари агу Хасан-агу,
Удари га по свилену пасу,
На двије га поле раставио. 50
С њега свлачи дивно одијело,
С њега свлачи, а на се облачи,
Па поклопи дебела дорина,
Па ето га Хасан-аге двору;
Гледала га мила дајиница 55
Са пенџера од бијеле куле,
Есапјаше да је Хасан ага,
Па потрча низ бијелу кулу,
Да отвори од авлије врата;
Када виђе, није Хасан ага, 60
Плећи даде, а бјежати стаде,
А за њом је дијете Омере:
"Стани мало, моја дајинице!
"Да си мене јуче побјегнула,
"Данас би те Омо достигнуо." 65
Уфати је кули на вратима,
Сабљом трже, те јој главу диже.
Српске народне пјесме, скупио их и на свјет издао Вук Стефановић Караџић, књига пета, у којој су различне женске пјесме, државно издање, Биоград, Штампарија Краљевине Србије, 1896, стр. 547-549.
