Омер и Омерка (Кордунаш)

Извор: Викизворник


Омер и Омерка

Овце пасе Омер момче младо,
С њим пореди Омерка дјевојка
Омер пише, а Омерка везе.
Проговара Омер момче младо:
„Вези, вези Омерка дјевојко, 5
„Вези, вези, па ћу те узети!“
Ал говори Омерка дјевојко:
„Ој, Омере, дражи од очију!
„Од очију и од моје мајке!
„Када дођеш до женидбе јунак, 10
„Онда не ћеш на ме ни гледати.“
Вели њојзи Омер момче младо:
„Оћу душо, вјера ти је моја!“
Каде Омер до женидбе дође,
Он говори својој старој мајца: 15
„Жени мене, моја стара мајко!“
Пита њега остарела мајка:
„А коју ћеш моје јање драго?“
Одговаря Омер момче младо:
„Ој, старице, мила моја мајко! 20
„Оћу мајко, Омерку дјевојку!
Ал бесједи остарела мајка:
„Ој, Омере! једини у мајке,
„Немој јање Омерке дјевојке!
„Што ће теби јађена сирота? 25
„Која нема ни оца ни мајке.
„Ено теби Атлагићя Фате;
„Која ми је рувом руватија
„И која је косом косатија
„И већега рода и племена.“ 30
Кад је Омер испросио Фату,
Испросио, па и прстенова;
Па је води бијеломе двору.
Пролазише испред б'јела двора,
Испред двора Омерке дјевојке. 35
Ал излази Омерка дјевојка:
Све сватове редом даровала,
Сваком свату од злата кошуљу...
Кад довели Атлагића Фату,
Довели је Омерову двору; 40
Када су и' у ложницу свели;
Кад је било ноћи о поноћи
Проговара Омер момче младо:
„До'вати ми лијепа дјевојко,
„До'вати ми тинтe и папјера, 45
„Да ја пишем остарелој мајци,
„Да не мисли, да с' ме отровала!"
Кад свануло и сунце грануло;
Ал говори остарела мајка:
„Вид' Омера, вид' 'унцута мога! 50
„Тешко сам га ја нагнала стара,
„Да он узме Атлагића Фату;
„Виде саде, које доба дана
„Још се они ни дигнули н'јесу!“
Па улази у њи'ву ложницу: 55
Мртав Омер на кревету лежи,
Више њега Атлагићя Фата...
Носи мајка мртвога Омера,
Носи њега на то поље равно;
Па доведе Омерку дјевојку 60
Три пута га шетом обшетала;
Kяд то виђе Омерка дјевојка:
Паде она крај Омера мртва.
Па и' младе скупа закопали,
Кроз земљу им руке саставили 65
И у руке дуње и јабуке.
Из кога ће љепши борак расти?
Из Омер лијеп борак расти,
Ия Окерке винова лозица;
Па се вије лоза око бора, 70
Ка' дјевојка момку око врата.
На бор дошла тица ластавица,
Па је она ситно пребирала:
„Бог убио и стара и млада!
„Ко растави два мила и драга. 75
„Није благо ни сребро ни зато.
„Већ је благо, што је срцу драго.“

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Српске народне пјесме, скупио по бившој Горњој Крајини и за штампу приредио Манојло Кордунаш, Српска књижара и штампарија Браће М. Поповића, Нови Сад, 1891., стр. 134-136.