Омер проси Омерку дјевојку,
Омер проси, ал' му неда мајка.
И говори његва стара мајка:
Ој Омере, мој сине једини!
Ево төбн Фатима дјевојка. 5
И говори Омер син једини:
Бога теби моја стара мајко!
Ја ти не ћу Фатиме дјевојке:
Фатима је курва превелика, -
Омерка је срца меканога. 10
Још му не да његва стара мајка.
Фатиму је силом испросила,
Силом су их у ложницу легли.
Кад у јутро бијел данак свиће,
И говори Омер син једини: 15
Бога теби Фатима дјевојка!
Донеси ми малену књижицу
Да т' напишем двије до три ријечи,
(Које ће ти и посље аснити).
Омер пише, и к смрти се справља: 20
Бога теби моја стара мајко!
Ево теби сићана књижица,
Умирем ти од вел'ке жалости,
Што м' нис' дала Омерку дјевојку.
Нек ме носу кроз њезине дворе, 15
Пратиоци нежењени момци,
Пратилице лијепе дјевојке.
Нос'ли су га кроз њезине дворе. -
Омерка је ситан везак везла,
И говори Омерка дјевојка: 20
Бога теби моја стара мајко!
Алај' мени нешто задишало?
Њој говори њена стара мајка:
То т' је душо босиљева грана.
И говори Омерка дјевојка: 25
Не будали моја стара мајко.
То ти није босиљева грана,
Већ ти је то Омерова глава. -
Па говори Омерка дјевојка:
Бога теби моја стара мајко! 30
Ако мене нагла смрти нађе
За Омером од вел'ке жалости,
Скупа нами раку ископајте;
И кроза њу руке промолите;
И у руке зелене јабуке; 35
И по гробу цвијеће посадите;
Више главе бунар ископајте;
Ниже ногу клупе помећте.
Јер ко пође друмом јуначкијем:
Ко је жедан нека се напије: 40
Ко је трудан нека се почине;
То је гиздав нека се накити.
Српске народне пјесме из Лике и Баније које је сакупио и за штампу приредио Никола Беговић, (ПРИЉУБИО СРПСКОЈ ОМЛАДИНИ), Књига прва, у Загребу, Штампарија Ф. Фишера и др., 1885., стр.: 104-106.
