Около Боже! У кућу ђаволе!
Некаква удовица имала сина малахна а одвећ не послушна, па кад је један дан падала киша, звала га да уљезе у кућу, а дијете не хће него се игра и кваси. Мало ставше пукне страшни гром, а удовица у страху рече: около Боже! у кућу ђаволе! (Почну се сви крстити и пљувати пролијевога рамена на ђавола, за то што га спомену и што га зазва у кућу да уљезе). — Аратос га било и кућа му пакао, не зови га ноћас. — Дакле ви мислите да је жена она рекла да Бог не уљезе у кућу него ђаво, је ли? — А да како не, него да јест. — Није истина, јер је она рекла за гром: около Боже! т. ј. ни у кућу ни пред кућу него далеко, а препала се не послушноме сину, па у иједу звала њега: у кућу ђаволе! а није звала ђавола.
Референце
[уреди]Извор
[уреди]Врчевић, В. 1868. Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве. Биоград: Српско учено друштво. стр. 200.