Бор садила лијепа дјевојка,
Бор садила, бору говорила:
"Расти боље, мој зелени боре,
Да се пењем на висине твоје,
Даја гледам иде л' драги с војске!"
У та доба књига од драгога,
У књизи је лијепо поздравља:
"Удавај се, не уздај се у ме!
ја се јесам млађен оженио,
Испред града младом удовицом;
Ја њу љубим, она мене неће,
Она жали првога некога.
Кад с' обува, обућу јој давам,
Кад се чешља, ја јој чешаљ давам,
Кад с' умира, ја је полијевам."
