„Пошла црна квочка
с црвеним пилићима.
Пошла уз поље, низ поље.
Сукоби ју Божја мајка,
Сукоби ју и упита ју: 5
Куд си пошла, црна квочко,
с црвеним пилићима?
Пошла сам уз поље, низ поље,
позвала ме Стевка бајалица,
да баје, да баје, 10
да драми, да драми,
да стукне, да стукне!“
Кад дете болује од црввног ввтра, лечи се бајањем. Метну се нож и ашов у ватру. У један чанак сипа се мало црног вина, а у вино се сипа и мало ракије. Кад се ашов на ватри угреје, поспе се вином, па она жена што баје меша ножем вино и говори ову бајалицу.
Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 130.
