Пошао чудан човек по чудан пут,
упртио чудну торбу,
чудну торбу, чудну тикву.
У чудну тикву, чудно вино.
Пао чудан човек на чудан пут, 5
разбио чудну тикву,
расипао чудно вино.
Чудна крава отелила чудно теле.
Сама га отелила,
сама га олизала, 10
и ја ћу моме Милошу[1]
уроци олизати и обрисати,
да буде чист као чисто злато![2]
Узме се зелена паница, наспе се у њу до половине воде, још се метне кита босиљка и девет живих угљенова. Углевље се баци у паницу, па се босиљком меша и говори ова бајалица три пута.
Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 124-125.
Миодраговић, Јован: Народна педагогија у Срба или како наш народ подиже пород свој, Издање Задужбине Ил. М. Коларца 150, Београд, 1914, стр. 192.
