Пошал (Раде) уз поље низ поље,
па га среле але,
але аловите,
але ветровите,
але страовите, 5
але самовилске.
Узеше ноге,
узеше руке.
Он кад кукну,
дочула га божја мајка 10
па га питувала:
— Што ти је (Раде)?
— Тој и тој.
Не бој ми се (Раде),
(Денка) близо бајалница, 15
она ће с душу да увати,
с руку да умлати,
с нож исекти,
с траву растурити,
с воду угасити. 20
Сту, ступи, натраг се врни!
