Пошал (Раде) уз поље низ поље,
па га среле але,
але аловите,
але ветровите,
але страовите, 5
але самовилске.
Узеше ноге,
узеше руке.
Он кад кукну,
дочула га божја мајка 10
па га питувала:
— Што ти је (Раде)?
— Тој и тој.
Не бој ми се (Раде),
(Денка) близо бајалница, 15
она ће с душу да увати,
с руку да умлати,
с нож исекти,
с траву растурити,
с воду угасити. 20
Сту, ступи, натраг се врни!
Певач, место записа и напомена
Стојановић Денка, 90, г.с. Лабуково код Сврљига. Април 1972.
Референце
Извор
Љубинко Раденковић: Народна бајања источне Србије. Бајања, Градина 2-3/1973., стр. 218-219.
Љубинко Раденковић: Урок иде уз поље : народна бајања, Градина, 1973. Ниш., стр. 31.
Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 272. бр. 438.
