„Црвена смамка,
алева смамка,
црна смамка,
зелена смамка,
сиња смамка, 5
морава смамка,
српкова смамка.
Из зуба искочила,
из носа искочила,
из очи искочила, 10
из уши искочила,
из главу искочила.
Туј не можеш да боравиш;
туј је трновито,
туј је глоговито, 15
туј је посрано,
туј је попишано.
Туј има гуска,
туј има кокошка,
туј има свиња, 20
туј има свака здијанија,
туј не можеш да боравиш.
Тамо доле има 'лада не лежана;
тамо доле има трава не пашена;
тамо доле има вода не пијена; 25
тамо да спаваш на меки душеци
и да се покриваш са свилени покривачи;
тамо да идеш,
овде ти није место!“
Кад на месу око зуба израсте као чир, онда се то зове смамека. Од смамке се баје. Онај што баје узме траву смамку и мало квасца од теста, па тиме трља по оној рани и говори.
Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 228.
Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 178. бр. 286.
