Дјевојка је катмера питала:
„Ал-катмере имаш ли севдаха?“
— „А, дјевојко, моја госпођице,
„Ја неимам никаква севдаха,
„Него сунце и оца и мајку, 5
„А да имам као ти севдаха
„Ал-катмером не би мене звала,
„Бл'јед катмере мене би дозвала,
„А ја бих ти онда говорио:
„Ој дјевојко, по Богу сестрице, 10
„Од севдаха и срце ми гори,
„Срце гори, хоће да м' умори,
„Већ, дјевојко, моја госпођице,
„Ако нејмаш до сада севдаха,
„Не ашикуј, не вези севдаха, 15
„Од севдаха ништа горе нејма,
„Од севдаха суши се и трава,
„Како неће срце у дјевојке;
„Од севдаха забољеће глава,
„Пропије се нежењен јуначе, 20
„Те он тужи док му смрт не дође!“
Српске народне пјесме покупљене по Босни, збирка Косте Х. Ристића; На корист фонда К. Х. Ристића издало на свијет Српско учено друштво; У Биограду у Државној штампарији, 1873., стр. 34-35.
