Пош’л (Раде) уз поље, низ поље,
па пишти, па цвили,
па пушта слзе до зам
и гласи, до небеса.
Срете га божја мајка Богородица 5
па га пита: — Што ти је, Раде?
Што пиштиш, што цвилиш,
што пушташ слзе до зам
и гласи до небеса?
— Тако м' бога, божја мајке Богородице, 10
кад ме питаш, право ћу ти кажем:
Убодо се на змијине коске,
па шмуца, па штреца,
па се не може трпи;
Затој пиштим, затој цвилим, 15
затој пуштам слзе до зам
и гласи до небеса.
— Не бој се, (Раде),
ја имам девет сина,
девет снаје, девет ћерке, 20
девет метле, девет квачке
по девет пилети.
Синови ће ископају,
снаје ће изрину,
ћерке ће измету, 25
квачке ће ишчопршкају,
пилчићи ће искључкају.
Не бој се, (Раде)!
Тој ће отиде као пра' од пути,
и магла од вр’ови, 30
и о тој нема ништа!
