Пошла црна квочка
са црни пилићи
уз поље, низ поље,
уз румуње, низ румуње,
скобила ју божја мајка 5
Богородица,
па ју питала:
„Где си пошла,
црна квочко,
са црни пилићи?” 10
„Пошла сам код Марка,
чула сам има љуте ране,
подљутиле се,
подбуниле се,
с пером да и’ пометем, 15
с кљуницом да искљуцам,
с ноти да изгребем,
с лопатом да изринем,
да остане чисто
ка’ чисто сребро, 20
да остане лако
кано мајкино млеко”.
Певач, место записа и напомена
Бајалицу записао проф. Љубиша Рајковић 26. јула 1974. године у Кожељу, од Лине Будимове (Јеленковић).
