Подунуше девет вири ветра,
девет горе поломише,
девет воде пресушише,
Ристу пресретоше,
дуовити, 5
аловити,
откршише грану од гору,
ударише Ристу по главу,
главу му строшише,
памет померише, 10
мозак попише...
Ал ето лази змија,
змија троглавкиња:
у једна уста - виле и ветрови,
у друга - издат и бербат, 15
у трећа - учинци и растурци,
па растури,
па распрати
и по гору и по воду.
Отоше девет ветра 20
на девето брдо.
Растурише се
кано девојке од воду,
кано момци од оро,
кано невесте од белило. 25
Остаде Риста чис
кано чисто сребро!
Певач, место записа и напомена
Записано у Кожељу од Перке Јеленковић. Она је бајалице научила од своје мајке у Дреновцу и од свекрве у Кожељу Јерине Божиновић (зв. Лина Будимова). Записао Љубиша Рајковић.
Референце
Извор
Зажени се камена девојка (Бајалице из Кожеља), забележио Љубиша Рајковић Год. 33, бр. 1-2 (190-191) (1993), стр. 61.
