Иде Миле уз пут, низ пут,
цвили пишти до неба се чује.
Срела га Богородица.
- Шта ти је Милене?
- Ударили ме љути болови 5
у ногу, главу, руку...
- Ћути, ћути, не бој се
имам девет синова
девет секира, девет снаха,
девет лопата, девет кћери, 10
девет метала.
Синови ће секирама одсећи,
а снахе лопатама одринути,
кћери метлама избрисати.
Баје се три пута и при том се узима флаша у коју је на Светог Јована (када се не једе црно грожђе) сипано уље. Уз помоћ перушке уље се ставља кап по кап на врх рогова пужа. Ако пуж устукне рогове, и бољка ће устукнути.
Живојин Николић: Прозрака, (народна казивања); Просвета, Београд, 1999., стр. 258.
Лазаревић, Велибор: Народне басме и лечења у Левчу и Темнићу; Лепосавић : Институт за српску културу Приштина - Лепосавић, 2020., стр. 242-243. бр. 138а.
