Крупа — крупица,
лаком гузица,
слатко јела — крваво срала.
Једна крупа, две крупе,
три крупе, сто крупе. 5
Нема једна крупа,
нема две крупе,
нема три крупе,
нема сто крупе.
Све отишле свраке на реп. 10
Остала једна:
крупица — лакоме гузица,
с’г ћемо њу да исечемо,
да пометемо,
сас млеко да замуземо, 15
сас лајна да замажемо,
затој ступи,
затој се уз дрво привати,
дрво на огањ,
крупа у свет, 20
крупа у свет,
крупа у свет...
Певач, место записа и напомена
Кад дете преједе, па се подује, каже се, окрупило се. Обично му се даје да попије размућен пепео у води.
Референце
Извор
Љубинко Раденковић: Народна бајања источне Србије. Бајања, Градина 2-3/1973., стр. 238-239.
Љубинко Раденковић: Урок иде уз поље : народна бајања, Градина, 1973. Ниш., стр. 100.
Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 191. бр. 308.
