Од како се заљубимо

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

Од како се заљубимо
Ми се нигде не нађомо
До раз синоћ на кладенцу
Туна мало постојамо
Постојамо, пограјамо.
Док кобилка ластaр пушти
И ведра се расануше
Сунце зађе за горицу
Јасан месец за зорицу.
Па говори Милка момку:
„Како ћу ти мајки лагат?”
„Ласно ћеш ти мајки лагат?
Налог много на водици
Орли воду замутили
Ми чекасмо да с’избистри.”
Мајка милку запитује:
„Буд је вода замућена,
Буд је налог на водици
Што ти коса помршена?”
„Над водом је суви јавор,
Ја се сагох да захватим
Он ми косу замрсио.”
„Буд ти коса помршена,
Што ти лице помршкано?”
Милка мајки одговара:
„Мучи мајко, замукла се
Зар ти ниси млада била.”

Извор[уреди]

Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд.