„Сурма, сурмоса,
сиња, зелена,
бела и румена.
Сурма им сестра,
а тројица браћа: 5
један ром,
други глув
и трећи ћорав.
Док да стигне ром,
Да чује глув 10
и да види ћорав,
дође вук, узе Сурму, ницину
и заушке Љубомиру,
разнесе влакно по влакно,
са брус трља, 15
са восак изгоре,
са метлу измете,
са чешаљ исчешља.
Растури се,
нигде је нема.“ 20
Певач, место записа и напомена
Кад дете добије болест заушке, лечи се бајањем Баје се овако.
Референце
Извор
Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 130.
