„Сурма, сурмоса,
сиња, зелена,
бела и румена.
Сурма им сестра,
а тројица браћа: 5
један ром,
други глув
и трећи ћорав.
Док да стигне ром,
Да чује глув 10
и да види ћорав,
дође вук, узе Сурму, ницину
и заушке Љубомиру,
разнесе влакно по влакно,
са брус трља, 15
са восак изгоре,
са метлу измете,
са чешаљ исчешља.
Растури се,
нигде је нема.“ 20
Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 130.
