Од д'л'к 2

---

Од д'л'к 2

Издат командант.
Пошли седамдесет и девет ножа,
ви седамдесет и девет
јесте ли га ударили у срце?
Ја с’м пошла сас јед’н нож 5
и сви ћу вас седамдесет и девет
распрти.
Ако си воден,
у воду да идеш,
ако си горен, 10
у гору да идеш.
Устук, малеч'к и големи!
Сас зуби ћу те изедем,
сас воду ћу те удавим.
Устук, малеч’к и големи! 15
Устук сунце, устук срце,
устук сунце, устук срце,
устук сунце, устук срце,
устук сунце, устук срце.

---

Певач, место записа и напомена

Миливојевић Јевремка, 82. г. с. Давидовац код Сврљига. Новембар 1971.

Дал’к је врста чира. Док се напали гвоздена шипка, стално се кружи бритвом изнад главе болесника и стално се зева, тако да се болесник умири, а онда се усијаном шиглсом изгори оболело место. После тога се привија мелем од траве.

ОД ИЗДАТ. Издати су преке болести. Обично се појаве јаки болови у стомаку, од којих се врло често умире. Каже се, „дојде на ветар па удари човека”.

Референце

Извор

• Љубинко Раденковић: Народна бајања источне Србије. Бајања, Градина 2-3/1973., стр. 233.

• Љубинко Раденковић: Урок иде уз поље : народна бајања, Градина, 1973. Ниш., стр. 85.