Кад дете много плаче и мокри, каже се, да болује од горске. Од горске се лечи бајањем. Кад зађе сунце и почне мрак да се хвата, мајка изнесе дете на кућни праг и гледа, где ће прву светлост, у каквој кући, видети и тада каже ову бајалицу. Мајка, пошто је три пут изговори, баци жишку на ту страну и врати се у кућу не окрећући се.
Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 124.
Миодраговић, Јован: Народна педагогија у Срба или како наш народ подиже пород свој, Издање Задужбине Ил. М. Коларца 150, Београд, 1914, стр. 203.
