Нежид иш'л по пут
и срел га Анђело Гаврил,
и питал га:
— Па где идеш Нежиде.
— Па у човекову главу, 5
да је сваком муком мучим.
— Не можеш там да идеш,
него ће да идеш у воду.
— Ја ћу уз воду у рибу,
из рибу у траву, 10
из траву у свињску њушку,
а свињу ћу да поједем,
па ћу па да идем у њега.
Добро јутро, добра водо!
— Бог ти помогал! Седи. 15
— Па нес’м дош’л да седим,
него с’м дош'л сас девет сестре,
да ми узнеш девет игле из главу,
да ме више не боду,
да ме глава не боли. 20
Бежи мраку стиже те сунце,
бежи зоро стиже те дан,
бежи ветре стиже те вода,
бежи болести стиже те здравје.
Идете брже, бежите у вражју рупу, 25
у голему муку у дубоки бунар,
на дугачки друм,
на високу планину,
на широку равницу,
где кучићи не лају, 30
где говеда не њуцају,
где петлови не поју,
где мачке не маучу,
где гуске не гачу,
где овце не блаје, 35
где се ништа не сеје,
где мрак не царује,
где ђавол не болује.
Не врљам се сас камење у воду,
него врљам моју главобољу, 40
нека је вода однесе,
нека је гора изгори.
