„Зажени се Ђемалија,
па запроси цареву девојку.
Позва рода и нерода,
венчано и невенчано,
крштено и некрштено, 5
дивље и питомо.
Сестру Анђу не позва,
а сестра се Анђа љуто срђаше.
Ђемалија је мољаше:
Не срди се, Анђо, 10
не љути се, не давај ми јада,
не пуштај отока!"
Често пута деци излазе по телу неки црвени пликови у виду котурова. Народ ту болест аове брњка. Кад примете да се један плик појавио, одмах узму лапис, па њиме окруже плик и после верују да се неће више ширити. Од брњке и бају. Узму се три шипке од кочине, па се запале и онај што баје говори.
Грбић, Саватије, Српски народни обичаји из Среза Бољевачког. Скупио их и описао Саватије М. Грбић, учитељ. Српски етнографски зборник, књ. XIV. Обичаји народа српског, књ. 2. Београд, 1909., стр. 134.
