Збодоше се јежи и бодежи,
убодоше Виду у слабину
па појдоше страси средомаси
и замолише божју мајку:
„Божја мајко, Богородице, 5
ајде д имо да растерамо
јежи и бодежи:
с'с секире да ји сасечемо,
с'с брадве да ји одељамо,
с'с метле да ји одметемо, 10
с’с умити да ји пометемо,
да умину, да премину...
Сту, уступете, јежи и бодежи!
Туј више Вида да ви не види!
Певач, место записа и напомена
Записано у Кожељу од Перке Јеленковић. Она је бајалице научила од своје мајке у Дреновцу и од свекрве у Кожељу Јерине Божиновић (зв. Лина Будимова). Записао Љубиша Рајковић.
Референце
Извор
Зажени се камена девојка (Бајалице из Кожеља), забележио Љубиша Рајковић Год. 33, бр. 1-2 (190-191) (1993), стр. 59.
