Од Кратора Раде и Емин Корајлија

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу


Од Кратора Раде и Емин Корајлија

0001 Вино пију до два побратима,
0002 Једно јесте од Кратора Раде,
0003 А друго је Емин Корајлија.
0004 Кад се побре накитише вина,
0005 Онда рече Емин Корајлија:
0006 ”Побратиме, од Кратора Раде,
0007 ”Да л’ се може какви јунак наћи,
0008 ”Да отиде до Новога града,
0009 ”За тридесет бијелије дана,
0010 ”А вјеруј ми побратиме драги,
0011 ”Ја сам ишо у Новога града,
0012 ”Отишо сам и дошао, побро,
0013 ”За петнаес бијелијех дана
0014 ”А на мојо танкој бедевији,
0015 ”Што је ’наке ни у цара нема.”
0016 Тад говори од Кратора Раде:
0017 ”Чујеш ли ме, побратиме драги,
0018 ”Оди, побро, да се окладимо,
0019 ”Да отидем у Новога града
0020 ”На мојему без биљега вранцу,
0021 ”Да отидем за дан и да дођем. ”
0022 Тада Емин Раду проговара:
0023 ”Чујеш ли ме, побратиме драги,
0024 ”Ако одеш у Новога града,
0025 ”За дан, побро, а и за дан дођеш,
0026 ”Ево теби две моје кадуне,
0027 ”И ево ти два близанца сина,
0028 ”Те их оба ти покрсти млада,
0029 ”Још ти ево ари и тимари,
0030 ”И ево ти што год имам блага,
0031 ”И најпосле са рамена глава.”
0032 Ал’ бесједи од Кратора Раде:
0033 ”Ако, побро, ријеч не вјерујеш,
0034 ”Ево теби љуба Николија,
0035 ”И ево ти два близанца сина,
0036 ”Те их оба ти потурчи млада,
0037 ”Још ти ево ари и тимари,
0038 ”А и моје небројено благо,
0039 ”Па најпосле и с рамена глава.”
0040 Ту се побре тврдо опкладише,
0041 И одоше сваки двору своме.
0042 Кад је Раде двору долазио,
0043 Својој љуби опкладу казао,
0044 Пак је својој љуби запретио,
0045 Да га рано сутра дан пробуди,
0046 И да вранца зоби и напоји.
0047 Па он оде у ложницу спават’ .
0048 Ал’ не спава љуба Николија,
0049 Већ отиде у арове вранцу,
0050 Три пут га је зобљу наранила,
0051 А четврти вином напојила.
0052 Кад у јутро јутро освануло,
0053 Дворе б’јеле сунце огријало,
0054 Тад се Раде из постеље диже,
0055 Па узима троструку камџију,
0056 И удара вјереницу љубу,
0057 Кад је куца, туда кожа пуца,
0058 А куд жица, онуд крвца врца:
0059 ”Зашто, љубо, Бог те сам убио!
0060 ”Што ме ниси прије пробудила,
0061 ”И јеси л’ ми вранца наранила,
0062 ”И јеси л’ га вином напојила?”
0063 Тад говори љуба Николија:
0064 ”Не удри ме, господаре драги,
0065 ”Ја сам теби вранца наредила,
0066 ”Ситном сам га зобљу назобила,
0067 ”И рујнијем вином напојила.”
0068 Тад се Раде оде опремати,
0069 А љуба му опрема вранчића.
0070 Док се Раде јесте обукао,
0071 Дотле љуба коња опремила.
0072 Кад се сасвим Раде опремио,
0073 Он посједе помамна вранчића,
0074 Па вијерној љуби накричује:
0075 ”Чујеш мене, Николија љубо,
0076 ”Надгледај ми пребијеле дворе,
0077 ”И чувај ми два близанца сина.”
0078 Пак окрену помамна вранчића,
0079 Играјући из Кратора пође,
0080 Играјући Кратор-поље пређе,
0081 Играјући до планине дође,
0082 Играјући и планину пређе,
0083 Играјући до Бобаре дође,
0084 Играјући сву Бобару пређе,
0085 Играјући Овчар-пољу дође,
0086 Играјући Новом пољу дође,
0087 Играјући у Новога дође,
0088 Такем оџа на џамију иде,
0089 Да Турцима по дне заказује.
0090 Раде ћера до меане вранца,
0091 Па је туде вранца одсједнуо,
0092 И напи се црвенога вина.
0093 Па када се вина напојио,
0094 Тад он оде оџи упод мунаре,
0095 Он на оџу на џамији виче:
0096 ”Дај ми, оџа, од руке писмено,
0097 ”Јербо сам се љуто опкладио
0098 ”С побратимом Емин-Корајлијом,
0099 ”Да ја могу на мојему вранцу
0100 ”Од Кратора до Новога града
0101 ”За дан доћи и натраг се вратит.”
0102 Кад је оџа ријеч разумио,
0103 Тад Емину писму написао:
0104 ”Курво једна, Емин-Корајлија,
0105 ”Зашто си се с Радом опкладио,
0106 ”Зар ти не знаш од Кратора Рада,
0107 ”И његова вранца помамнога,
0108 ”Кој’ кад игра канда вјетар дува,
0109 ”Кад потрчи ни згледат’ се не да,
0110 ”Него да му сву опкладу дадеш.”
0111 Кад се Раде писма доватио,
0112 На свога је вранца посједнуо,
0113 Па играјућ’ из Новога пође,
0114 Играјући Овчар-пољу дође,
0115 Играјући Овчар-поље пређе,
0116 Играјући до Бобара дође,
0117 Играјући сву Бобару пређе,
0118 Играјући до планине дође,
0119 Ал’ му вранац као камен стаде.
0120 То је Раду врло жао било,
0121 Грунуше му сузе низ образе,
0122 Ал’ покличе из горице вила:
0123 ”Што си, болан Раде, полудио?
0124 ”Вранац ти је воду замахао,
0125 ”Већ ти сјаши и вранца провадај,
0126 ”Не би л’ вранац воду отпуштио. ”
0127 То је Раде вилу послушао,
0128 Пак он одја сокола вранчића,
0129 Провода га с десна на лијево,
0130 Одмах вранац воду отпуштио.
0131 Ал’ да видиш од Кратора Рада,
0132 Брже боље усједнуо вранца,
0133 Па играјућ’ низ планину пође,
0134 Играјући Кратор-пољу дође,
0135 Играјући у Кратора дође,
0136 Такем сунце на заходу бјеше.
0137 Ал’ пред њега љуба исходила,
0138 На њега се грохотом насмијала,
0139 Руке шири у лице га љуби,
0140 Па овако Раду проговара:
0141 ”Камо ми се прије, господару?
0142 ”Твоме двору јесте долазио
0143 ”Твој побратим Емин Корајлија,
0144 ”По двору ти ђецу поплашио,
0145 ”А и мене собом пријетио,
0146 ”Да ће мени лице обљубити,
0147 ”И обоје ђеце потурчити.”
0148 Раде ћера свога вранца двору,
0149 Код двора је ноћцу преноћио,
0150 А кад сутра јутро освануло,
0151 Иде Раде у меану б’јелу,
0152 Ту налазу Емин-Корајлију,
0153 Оџину му писму додавао.
0154 Кад је Емин писму прочитао,
0155 Стаде молит’ од Кратора Рада:
0156 ”Да чујеш ли, од Кратора Раде,
0157 ”Даћу теби две моје кадуне,
0158 ”И даћу ти два близанца сина,
0159 ”Још ћу дати осам врани коња,
0160 ”И најпосле танку бедевију,
0161 ”Што је ’наке ни у цара нема,
0162 ”Само мене ти живот опрости.”
0163 Ал’ говори од Кратора Раде:
0164 ”Све би теби опростио, побро,
0165 ”Да ми ниси двору долазио,
0166 ”И да м’ ниси ђецу преплашио.”
0167 То изрече, а мача потрже,
0168 Те свом побри одсијече главу,
0169 Па му узе две кадуне младе,
0170 Однесе му небројено благо,
0171 И однесе осам врани коња,
0172 А и суру танку бедевију,
0173 Пак он оде двору пјевајући,
0174 Оста Емин ногом копајући.



Извор[уреди]

Српске народне пјесме 1 - 9, скупио их Вук Стеф. Караџић, државно издање. Пјесме јуначке најстарије и средњијех времена, књига шеста, Београд, 1899.