Јану проси од Дабаша Аца,
Јану проси, ал је не да мајка.
Препроси је Атанацко стари,
Ал беседи Јана, лепа Јана:
„Зазор куме, зазор стари свате, 5
„Зазор ми је с вама путовати,
„А некмоли с вама беседити.
„Које вам је куме младожења?“
„Оно нам је кумо младожења,
„Што но језди напред, пред сватови, 10
„Што му ветар бело перје вије,
„А у глави једног зуоа нема.“
Кад то чула Јана лепа Јана,
Мртва Јана црној земљи паде,
Ал допаде Атанацко стари: 15
„Устај Јано, моја верна љубо,
„Устај Јано, дај ми десну руку.
Ал се Јана с места и не миче.
А кад дође од Дабаша Аца,
Покликнуо од Дабаша Аца: 20
„Устај Јано, устај моје злато,
„Дај ми Јано твоју десну руку.
А она му и обадве пружа,
Узима је од Дабаша Аца,
Па је меће пред себе на кола, 25
Опаса је од сабље кајасом,
Па се вину преко поља равна,
Као звезда преко ведра неба.
Кликну, викну Атанацко стари
„Аој мене и до бога мога, 30
„Где ми други одведе девојку.
Ал беседе и кум и стар-свате:
„Девојка је за млада јунака,
„А ти тражи какву бабетину.
