Од Висока Станко

Извор: Викизворник


Од Висока Станко

Беле су ми зоре зазориле,
тавне су ми магле припаднуле,
одозгоре од Старе планине.
То ми несу теја беле зоре,
нело ми је од Висока Станко, 5
сас дружину у лова отоди,
ни лов лови, ни воду наоди.
Оро игра под Бунича града.
Проговара од Висока Станко:
"Да мој ујћо, Николо војводо, 10
Пушти мене под Бунич на оро,
сас девојће песме да попојем,
сас невесте оро да поиграм,
сас момчета камен да поврљам!"
Проговара Никола војвода: 15
"Немој д'идеш под Бунич на оро,
сас девојће песме да попојеш,
сас невесте оро да поиграш,
сас момчета камен да поврљаш,
тешће че те жеђе содолеју, 20
че соблечеш чојено јелече,
че да л'сну пушће и палашће,
че те виде буле са чардака,
че дозову Турци Буничари,
че те вате Турци Буничари, 25
че ти удре с три огња камџију,
да им кажеш Николу војводу,
да им кажеш осталу дружину!"
Проговара од Висока Станко:
"У мене је вера од камена, 30
нечу кажем Николу војводу,
нечу кажем осталу дружину."
Па отиде под Бунич на оро,
сас девојће песме попојао,
сас невесте оро поиграо, 35
сас момчета камен поврљао.
Тешће су га жеђе содолеле,
соблече си чојено јелече,
прил'скаше пушће и палашће,
видоше га буле са чардака, 40
па дозваше Турци Буничари.
Ватише _га Турци Буничари,
ударише с три огња камџију.
"Кажи, Станко, Николу војводу,
кажи, Станко, дружину осталу!" 45
Станко ћути, ништа не говори.
Одсекоше теја вита ноге.
"Кажи, Станко, Николу војводу,
кажи, Станко, дружину осталу!"
Станко ћути, ништа не говори. 50
Одсекоше руке у рамена.
"Кажи, Станко, Николу војводу,
кажи, Станко, дружину осталу."
Станко ћути, ништа не говори.
Извртеше теја црне очи. 55
"Кажи, Станко, Николу војводу,
кажи, Станко, дружину осталу!"
Проговара од Висока Станко:
"Не казујем Николу војводу,
не казујем дружину осталу, 60
у мене је вера од камена.
Пусге биле теја вите ноге,
кад се збрзим те коња надбрзим,
пусте биле теја беле руке,
кад се врљим те небо доврљим, 65
клете да су теја црне очи –
оне су ме довде дол'гале!"

Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Новица Живковић, Гора бршљанова, народне песме пиротског краја, Пирот, Музеј Понишавља, 1998., стр. 141-142.