Одзив

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу
Одзив
Писац: Јован Јовановић Змај


Кад те прваш видех
Посред друштва живна,
Хтедох те упитат’
Је л’ ти име Дивна?

Састајô се с тобом
И за те разбирô, —
А штогод сам чуо,
Кâ да ј’ голуб бирô.

Веровô сам радо,
Ал’ загледах дубље:
Скрите се, голуби,
Ово ј’ надгољубље!

Певају ти очи —
Блажен ко их слуша!
Не певају очи
Већ то поје душа;
А душа ти поје,
Јер је мирна, сјајна,
Не зна шта су вали,
Не зна шта је тајна.

Ружичаста уста
Са осмејком благим —
Благо ли срећнику
Ког назову дрâгим.

Гледô сам те често,
Женског рода дико;
Ти једном упита:
„Што ме гледаш, чико?“

На то ти се песма
Истом сад одзива:
То ти нисам рекô,
Док си била жива.

»Јавор« 1892.