Одадо се дванаес године,
Узе момче петнаес године,
Чим се дадо, удовица стадо,
Удовица као голубица,
Одма ми се порте саломише, 5
Одма ми се двори изораше,
У бунар ми воду замутише,
Па отидо у суд на кадију.
— Бре, судијо, млади ђувезлијо,
Криво седи, а право да судиш. 10
„Зашто ћу те и ја тебе судим!
Да ли што си танка и висока,
Или што си бела и румена?“
— Није што сам танка и висока,
Није што сам бела и румена, 15
Него што сам млада удовица.
Одадо се дванаес године,
Узе момче петиаест године,
Чим се дадо, удовица стадо.
Одма ми се порте саломише, 20
Одма ми се двори изораше,
Одма ми га бунар замутише!
„Да каква си танка и висока,
Да каква си бела и румена,
И ја би ти порте саломио..." 25
Миодраг А. Васиљевић, Народне мелодије лесковачког краја, Српска академија наука, Посебна издања књига СССХХХ, Музиколошки институт књига 11, Научно дело, Београд, 1960., стр. 261-262.
