[Огрејала јасна месечина]
Огрејала јасна месечина.
Лако греје, далеко се види,
Чак се види до војнове дворе:
Где се бију два брата рођена.
Не бију се за сребро ни злато, 5
Већ се бију, за добру девојћу.
Нака каже: „моја ће да бидне,"
А Ннкола: „моја ће да бидне.“
Нака сабра двеста и два свата,
А Никола триста и три свата. 10
Кад су пошли кићени сватови
Бојна копља збраше на пољане,
Па пређоше през Перим планину.
Састаше се обоји сватови,
Па стануше на поље широко: 15
Кум старојко кумство да размене,
Барјактаре свилене барјаци,
А девери шарене чарапе,
Зет и шура коње да размене,
Снаха злва венце да размене. 20
Снахин венац од жута невена,
А на злву од ситна бисера,
Снаха дава ал’ злва не дава.
„Не дам, не дам, кучко копиновка,
Мој је венац од ситна бисера, 25
А мој венац од жута невена.
Претил, не претил, ич се не бојим,
Ти имаш матер, ја имам браћу.
Моја ти браћа код цара седе,
Код цара седе, цара слушају, 30
Цара слушају, цару се моле,
Цару се моле, царица да сам.
Твоја ти мајћа у кућу седи
У кућу седи, пилићи рани
Пилићи рани, с ожег[1] се брани." 35
