Ограма

Извор: Викизворник
Ограма (408 - 409)

     Ако човек изађе увече, у „зло време“ (пре првих петлова) на улицу, а после тога, одједном га заболе ноге и осети општу слабост, каже се да је ограисао (тј. разболео се од ограме). Веровања и бајања од ове болести су распрострањена у источној Србији и Бугарској.
     Бајање од ове болести познато је још под називом „врљање шербета“. У малу паницу (земљану зделу), бајач налије мало воде и вина, а затим дода меда и све измеша. После тога узме босиљак и иде на оно место, за које се мисли да је на њему болесник настрадао („оградисао“). А тамо босиљком умаче у припремљени шербет и прска то место, изговарајући наведену басму (бр. 409). Одговарајућу басму срећемо и на бугарском терену (585, с 145).
     Код Бугара оваква болест се зове урама (510, с. 106; 528, с. 162), уграг, (585, с. 146), ермитик (553, с. 90), еармеатик (586, с. 103).


Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Раденковић, Љубинко: Народне басме и бајања; Градина, Ниш; : Јединство, Приштина; Светлост Крагујевац, 1982., стр. 415.