Огањ гори на јеловој гори.
Ко л' га ложи, ко л’ се на њем грије?
Виле ложе, а Иво се грије,
Иви виле грдне ране личе.
А кад су му ране изличиле, 5
голем су му откуп заискале:
старом баби ногу из колина,
милој мајци руку из рамена,
драгом брату ђогу од мејдана,
а сестрици русу плетеницу, 10
вирној љииби ђердан испод врата.
Даје бабо ногу из колина,
стара мајка руку из рамена,
мио братац ђогу од мејдана
и сестрица русу плетеницу. 15
Не да љуба ђердан испод врата,
јер га Иво накитио није,
већ њен севдах Доланџија Анте,
први севдах, прво миловање.
На то су се разљутиле виле 20
тер су Иви ране повридиле,
те издахну, жалосна му мајка!
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 554.
