Огањ гори меџу две планине,
момак спава меџу две девојке —
меџу Јану и меџу Милану.
Јану љуби, а Милану нече.
Милана му тијо проговара: 5
„Љуби мене, младо нежењено”.
„Не смем, мори, од твојега брата:
где ме сретне, на мен’ ножи вади,
где ме стигне на мен’ сабљу маша.”
Дужу варијанту записао је Светислав Божиновић („Сестра троваљћа’’, „Развитак” бр. 1 од 1963, стр. 40), као и Маринко Станојевић, у Јаковцу (Ibidem, бр. 26). Пева се као песма бр. 5.
Љубиша Рајковић Кожељац: Двори самотворни (народне умотворине из средњег Тимока), Зајечар, 1972., стр. 26.
Што ли Тимок мутан тече. Песме забележили: Светислав Божиновић, Мирјана Станковић, Љубиша Рајковић, Борислав Првуловић и Владимир Јеремић. 2/1962, бр. 4-5, стр. 66.
