Овчар

Извор: Викизворник


Овчар

Проклета да је девојћа
која се вара с овчара!
Овчар је туга голема:
не знаје лето ни зиму,
црна му зевња простирка, 5
ведро му небо завивка,
станован камик под главу,
тојага му је невеста!



Референце[уреди]

Извор[уреди]

  • Драгослав Манић Форски, Антологија лужничких народних песама, Бабушница : [б. и.], 1974., стр. 23.