[Овце чува Цмиљаница]
Овце чува Цмиљаница,
Војводина чобаница.
Отуд иде девет брата.
Најстаријем Млађен име,
А најмлађем Радојица. 5
Млађен браћи проговара:
— Да просимо Цмиљаницу,
Војводину чобаницу
За најмлађег Радојицу.
Испросише, поведоше. 10
Кад су били манастиру,
Манастир се затворио,
Свијеће се угасиле,
Све иконе затрептале,
Из кандила крв пролила, 15
Пуне чаше крви сташе.
Кад су били на лежнику
Сјајна звезда засијала
Младу Раду из њедара.
Кад то виде млади Раде, 20
Он запита Цмиљаницу:
— Ој, бога ти, Цмиљанице,
Војводина чобанице,
Ког си рода и порода?
— Не знам, богме, Радојица, 25
Ја сам млада заробљена,
Преко мора пренешена,
Златном жицом замотана...
Ја сам чула да говоре
Да ја имам девет брата, 30
Најстаријем Млађен име,
А најмлађем Радојица!...
Кад то зачу млади Раде,
Од постеље одустаде:
— Прости, боже, на незнању! 35
Не љубим те као љубу,
Већ те грлим к’о брат сеју!...
