Овце чува Анђелина,
покрај друма царевога.
Отуд иду три делије,
три делије, османлије,
па говоре Анђелини: 5
„Помози бог, Анђелино!”
„Бог помога, три делије".
Тад говоре три делије:
„Да просимо Анђелину,
за нашег милог брата, 10
за Младена најмлаћега.”
Што рекоше, учинише,
Анђелину испросише.
Кад је било на просидби,
снег напада до колена. 15
Кад је било на јабуки,
снег напада до појаса.
Кад је било на венчање,
изведри се плаво небо,
а из неба попрскаше 20
до три капље црне крви
младожењи на доламу,
а невести на мараму.
Тад говори младожења:
„Опрости ми, мили куме, 25
мили куме и старојко,
да питамо лепоту девојку
није л' млада штогод запазила
кад још није робињица била
да је кога у двору имала?” 30
Одговара лепота девојка:
„Нисам ништа, млада, запазила,
али ми је мајка говорила,
да сам млађег брата ја имала,
млада брата, Младена нејака, 35
и њега су Турци заробили.”
Драгослав Антонијевић, Алексиначко поморавље, Српски етнографски зборник - Живот и обичаји народни, књ. 35., Српска академија наука и уметности, Београд, 1971., стр. 224.
