Овце чува Јован чобанине

Овце чува Јован чобанине
И са њиме Јованка чобанка.
Па говори Јован чобанине:
„Чујеш мене Јованко чобанко!
Ти ми узми један кондир златан,
Па донеси хлађане водице;
И уми ми твоје бело лице
Бело лице, румен јагодице,
И донеси хлађане водице.“
Тад ми узе Јованка чобанка
Она узе један кондир златан
И отиде хлађаној водици
И уми ми њено бело лице
И, захвати хлађане водице.
П' онда оде код својих оваца.
Ал' говори Јован чобанине:
„Чујеш мене Јованко чобанко!
Дај ми сада твоје бело лице,
Твоје лице дај ми да обљубим.“
Ал' не даде Јованка чобанка
Јован трже ножа из појаса
Па удара Јованку чобанку
Удара је по сред срца жива.
Проговара Јованка чобанка:
„Бог те уби Јован — чобанине,
Што ли мене младу ти погуби?
Те уцвели моју стару мајку!“

Извор

Станковић, Ж. 1951. Народне песме у Крајини. Музиколошки институт САНУ: Београд., бр. 104., стр. 76.