Овце пасе Милан и Милица,
По Шуици, поврх Малована,
'Ђе се шири грана од Јаблана.
Ту не пазе жита ни ливаде,
Куд најаве туда и пројаве. 5
Ал' говори Милан, момче младо:
„Ој, Бога ти, Милице, дјевојко,
„Ево има девет годин’ дана.
„Да ми јесмо скупа код оваца,
„А нијесмо скупа ужинали; 10
„Данас ћемо скупа ужинати,
„И теби ћу лице обљубити.“
Ал' говори, Милица, дјевојка:
„Ми можемо скупа ужинати,
„Ал ми нећеш лице обљубити. 15
„Јер кад дођем мојој старој мајци,
„Питаће ме моја мила мајка,
„Што су мени очи помућене,
„Што су мени косе помршене,
„Што је моје лице изгребено." 20
Говори јој Милан момче младо:
„Ој, Бога ти, Милице, дјевојко,
„Кад ти дођеш својој старој мајци,
„А ти кажи остарјелој нани:
„Прну оро са јеле зелене, 25
„Крилма ми је очи помутио,
„Кљуном ми је косу помрсио,
„А канџама лице изгребао.“
