Овеј године пуне градине,
Ни се закити, ни се премени,
Од оној момче, оној сељанче,
Куде ме види, дајмами прети:
Д’л ће ми паднеш у тесно место? 5
Б’ш да ти паднем, што ће ми учиниш?
Да сам јабука да ме изедеш,
Но сам девојче, туђо, та туђо.
Да сам ја гројзе да ме изобаш,
Но сам девојче, туђо, та туђо. 10
Да сам ја дуња да ме меришеш,
Но сам девојче, туђо, та туђо.
