Објешењак и његова мајка

Некакав човјек убио свог оца да освети свога брата, па суд га осуди на вјешала, за којега се мајка му у залуду молила; па кад га поведу на вјешала, пође и мајка за њим, и кад виђе вјешача ђе му намиче личину на грло, замоли га: полако, мој мили брајо, ако си хришћанин, јер је личина одвећ дебела за његово грло, па ће му се жуљ испети. — А он њој одговори: не бој се, мајко, твоме сину, не ће му ништа бити, него ћу га мало провјешкати пак ти одмах дати као твоју робу.

Извор

Врчевић, В. 1868. Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве. Биоград: Српско учено друштво. стр. 8.