Облаци(Јован Суботић)

Облаци Писац: Јован Суботић

Зачудо ти волим лаке
У зраку облаке,
Кад бих мог’о, сместа б’ к њима
Окрен’о кораке.

Све бих рек’о да облаци
Дивна чуда крију,
Да с’ у њима беле виле
Сиграју и смију.

Чисто видим девојчице
Са криоци мали
Како с’ тамо лепршају
У песми и шали.

А лепе су, не било их,
И миле су, младе,
Свака ће ти, чим је спазиш,
Срце да украде.

Ох, да су ми витка крила
Од птичице лаке,
Прхнуо бих с овог места
Небу у облаке.

1856.

Извор

• Лесковац Младен, Антологија старије српске поезије, Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 257

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Јован Суботић, умро 19, пре 2004 године.