Облаци(Јован Суботић)
| Облаци Писац: Јован Суботић |
Зачудо ти волим лаке
У зраку облаке,
Кад бих мог’о, сместа б’ к њима
Окрен’о кораке.
Све бих рек’о да облаци
Дивна чуда крију,
Да с’ у њима беле виле
Сиграју и смију.
Чисто видим девојчице
Са криоци мали
Како с’ тамо лепршају
У песми и шали.
А лепе су, не било их,
И миле су, младе,
Свака ће ти, чим је спазиш,
Срце да украде.
Ох, да су ми витка крила
Од птичице лаке,
Прхнуо бих с овог места
Небу у облаке.
1856.
Извор[уреди]
- Лесковац Младен, Антологија старије српске поезије, Матица српска, СКЗ, Нови Сад, 1964, стр 257
|