Облак се вије по ведром небу,
а лепи драган по белом двору.
Опроштај иште од своје мајке,
од своје мајке, од свога оца:
„Опрости мене, моја мајчице, 5
мила мајчице, бела црквице,
ја ћу да идем у туђе село,
у туђе село — за туђу сеју,
за туђу сеју — за моју љубу.”
