Облагала се Петкана
са најмладога девера
до пладне њиву да ожње,
од пладне у стог да тури.
Петкани свекар говори: 5
„Не облагај се, Петкано,
облага неје на добро:
бело ти платно на разбој,
мушко ти дете на руће!
Ова је њива голема, 10
девет су рала орала,
девет су бране влачиле!
Петкана свекра не слуша
па отиде си на њиву.
до пладне жела, појала, 15
а од пладне је плакала,
Петкану змија изеде
за десну рућу под гривну.
Овај Гора разговора нема...(Народне песме из околине Калне). Према казивању Давида Савића песме забележила Оливера Младеновић. 17/1977. бр. 1. стр. 81-82.
