Обичан човек (шала у три чина)/16

Извор: Викизворник
Иди на навигацију Иди на претрагу

ДРУГИ ЧИН
◄   I II III   ►

II

ДАМЊАНОВИЋ Сам

ДАМЊАНОВИЋ: Песме моје! (Шчепа књигу и пољуби је) Ви стекосте себи уточиште у најлепшој земаљској души. Гле, гле (Прелистава) ово је подвукла... и ово... и ово... ово је двапут подвукла (Чита).

У душу бих твоју уткати се хтео
Дах да ти посрчем, дах младости врео.
Тим дахом да живим, тим дахом да дишем
И надахнут њиме да ти песме пишем.

Оно, што сам у једноме тренутку надахнућа ставио на хартију, само као стихове, као мртве стихове, то ето бива, то се остварује. Ето поезије у животу!


Јавно власништво
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Бранислав Нушић, умро 1938, пре 81 година.