Обасјала сјајна мјесечина.
Колико је јасно обасјала,
све се види до Новог Пазара,
до Пазара до новога града,
гдјено сједи Пазарка дјевојка. 5
На крилу јој сјајно огледало,
те огледа лице и гроце.
Огледа се, тихо попијева
и говори сјајној мјесечини:
— Сјај, мјесече, обасјај довече, 10
нек ми драги опреми сватове,
нек ми виде ноћи путовати,
усред ноћи кано усред дана.
Ја ћу ноћи од мог двора поћи,
а драгом ћу до сунашца доћи. 15
Саит Ораховац: Севдалинке, баладе и романсе Босне и Херцеговине. Сарајево: "Свјетлост", 1968. (Библиотека Културно наслијеђе Босне и Херцеговине), стр. 222.
