[Нуз пут трава, нуз пут перуника]
Нуз пут трава, нуз пут перуника,
Сви сватови перунику беру,
Само Ранко на њу и не гледи,
Већ он тражи хлада нележана,
И он тражи траве некошене, 5
И он тражи воде непијене.
Гледала га Јелица кроз пенџер:
— К’ мени, к’ мени, млади младожењо!
У мен' има хлада нележана,
У мен’ има траве некошене, 10
У мен’ има воде непијене:
Беле груди, хладе нележани!
Руса косо, траво некошена!
Медна уста, водо непијена! —
Датотека:Murat Sipan vinjeta.jpg
