Ноћ у пољу (Милета Јакшић)

Ноћ у пољу  (1894)  Писац: Милета Јакшић

Пењу се звезде на тамна небеса,
Изгрева месец, крај мекога сјаја
Сија се даља, тихо се потреса
Трава и класје од ноћног дисаја.

Поприште глухо где је живот врио,
Лето̂ лептирак, цвркутала шева
Оковала је ноћ и покој мио
И страсни шапат над њиме разлева.

Све мира нађе... тек се мени чини,
Минуће поноћ и звезде ће заћи,
Блиснуће светлост небу на висини,
Али ја мира нећу никад наћи.

Прећи ћу миље кроз поља далека
Све о њој мислећ’ од скорог растанка,
Сам с чежњом својом и тугом без лека —
О, тиха ноћи без мира и санка!

Извор

• Петровић, Б. 1971. Српска књижевност у сто књига, књига 57: Песници 1. Нови Сад: Матица српска, Српска књижевна задруга. стр. 103.

Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 88 година.