Легле су давно горе, нигде гласа,
Земљу прихваћа ноћ на груди меке,
Глухо је доба... Ћути лавеж паса,
Сањиво трепте звездице далеке.
Поноћ је... Хуји нејасно и чујно
К’о тајни вал по грудма ноћи неме,
Све спава, али има нешто будно:
То неуморно жури, тече — време...
„Ноћу“, Бранково коло, IV, 10, (22) децембар 1898, стр. 1573.
Овај текст је у јавном власништву у Србији, Сједињеним државама и свим осталим земљама са периодом заштите ауторских права од живота аутора плус 70 година јер је његов аутор, Милета Јакшић, умро 1935, пре 89 година.
