Ноћне арије
| Ноћне арије Писац: Стеван Луковић |
Не пева срце што му је до песме,
Радосно што је воли.
Кад страшној мисли крила пустит’ не сме
И душу туга сколи,
Певуша тада арије старинске,
Поноћну храбри страву,
И слуша гласе и тужаљке њинске,
Заборавља на јаву.
И тако ноћи, дуге, страшне ноћи,
Протеку с нешто мира,
И тако болно брујећ’ у самоћи
Забавља тугу лира...
Извор[уреди]
- 1903. Песме Стевана Луковића. стр. 5.
|