Није кучак него кучка
Данас сам купио једну четвероножну живину и нијесам ни ја знао шта је прије него сам је дома донио, и ако погодите ево ока вина. Ово је животиња таман величине и длаке
као пас, а пас није; има уши, губицу, зубе и папке таман као пас, а пас није, па још што је најчудесније: отац му је пас, а он пас није. — А да који је ђаво ако није пас? Ми не
знамо, него мишљасмо да је лисица, али пошто чусмо да му је отац пас, не може бити друго него кучак. — Није, него кучка. (Сви у смијех и један се другоме почну ругати).
Референце
[уреди]Извор
[уреди]Врчевић, В. 1868. Српске народне приповијетке понајвише кратке и шаљиве. Биоград: Српско учено друштво. стр. 197-198.