Није вјера тврда у јачега

Удруже се три вола, те се договоре и отиду у планину велику, ђе су доста траве и воде нашли. Ту се настане. Дође вук да их покоље, али они се прибију један уз другога; па дочекају вука на рогове, те им вук не могне ништа. Вук се домисли, па употреби лукавство. Привуче се близу Бијелоње, па га зовну и рече му: - Договорите се ти и Рудања, те ми издајете Галоњу, и немојте га бранити, а то је и за вас корисно, јер ће остати сва паша вама двојици. Бијелоња пристане на вуков савјет, па још и Рудоњу наговори, те вуку издаду Галоњу. Пошто вук смири Галоњу, опет призове Бијелоњу и посаветује га да му овај изда Рудоњу, па да за њега самога сва паша остане. Бијелоњ пристане и Рудоњу вуку изда. Пошто вук и Рудоњу смири, онда кидише пут Бијелоње. Бијелоња му рече: - Зар ћеш погазити вјеру, вуче? Вук му одговори: - Није вјера тврда у јачега!